Gradovi timocke krajne

U timockoj krajni postoji 7 opstina i jedan grad:

• Зајечар око 70000 становника 
• Бор око 55000 становника 
• Неготин око 43000 становника 
• Књажевац око 37000 становника 
• Сокобања око 17000 становника 
• Кладово око 23000 становника 
• Бољевац око 15000становника 
• Мајданпек око 23000 становника 

Zajecar






Најстарији познати становници ових крајева били су Трибали, после њих на овом подручју се спомињу Мези, у долини Тимока помињу се још и Тимахи, али се о њима сем њиховог имена ништа не зна. Насељени Словени у ове крајеве назвали су се Тимочани, а прве директне вести о Тимочанима односе се на 818.год., када се они већ сматрају формираном словенском групом, те исте године они су се одметнули од Бугара.




Зајечар се први пут спомиње 1466. године у турском тефтеру везаном за становништво видинскога пашалука, а од XVI- XVIII века има мало података о насељу. 1806.год. створени су повољни услови за дизање устанка у овим крајевима Карађорђе је одобрио хајдук Вељку Петровићу, кнезу Милисаву и попу Радосаву да са Тимочанима и Црноречанима дижу устанак и после низа успешних бојева највећи део Крајине и Зајечара је ослобођен. Криза и пропаст Првог српског устанка имали су тешке последице и у овим крајевима. 1833.год. овај крај је коначно ослобођен и припојен Србији. Назив је највероватније турскога порекла. По неким претпоставкама потиче од извесног Саид-Асир паше који је своју војску поставио у долини Тимока у годинама кризним по српску деспотовину.






У близини града се налазе остаци римске царске палате из IV пре нове ере, Фелиx Ромулиана (Гамзиград), која је призната као светска културна баштина под заштитом УНЕСКО-а.




Тимочка Крајина је живела мирно све до 1876. године, када су Србија и Црна Гора ушле у рат са Турцима, потпомажући тиме српске устанике у Босни и Херцеговини, који су дигли буну 1875. године. Ови крајеви су поново постали поприште крвавих борби са Турцима, који су овамо упадали из Видинског пашалука.




Тимочка буна 1883. године је у Источној Србији избила Тимочка буна. Непосредан повод Тимочкој буни је била наредба Владе о одузимању оружја од народне војске. Прво је се побунио бољевачки срез, а одмах затим сокобањски и књажевачки. Буна је захватила и неке делове зајечарског среза, а сам град Зајечар играо је важну улогу у решавању судбине ове буне. Вођи побуне били су локални радикалски прваци: у бољевачком срезу поп Маринко Ивковић, Добросав Петровић и поп Милија Петровић; у сокобањском срезу Љуба Дидић, а у Књажевцу Аца Стојановић, Гавра Аничић и други. Новембар 1883. године је био најтрагичнији месец у историји Зајечара.

Назван је "месецом смрти". Преки суд је изрицао смртне казне, које су већ сутрадан извршаване на Краљевици. Преки суд је у Зајечару осудио 825 учесника буне (94 на смрт, остале на робију, заточење и затвор, док је 70-оро ухапшених ослобођено).




У Београду су похапшени чланови Главног одбора Народне радикалне партије и спроведени пред Преки суд у Зајечару. Неки од њих су пред судом показали слабост, кукавичлук и издајничко држање. Део их је осуђен на смрт, део на затворске казне, а део ослобођен. Никола Пашић, вођа странке, успео је да пребегне у Бугарску, одакле је наставио политичку борбу против режима краља Милана.




Никола Пашић се 1889. године, након абдикације краља Милана, враћа у земљу. Већ 1890. године је изабран за председника Народне скупштине, а 1891. године саставио је свој први кабинет Владе. Период мира и стабилности кратко је трајао. Србији, а у оквиру ње Тимочкој Крајини и Зајечару, било је суђено да у року, краћем од две године, учествује у три велика рата - два балканска и у Првом светском рату.




Након две деценије живљења и рада у миру целу државу (Краљевину Југославију) и ове крајеве захватио је нови ратни пожар, много страшнији и крвавији од предходног. За Краљевину Југославију и зајечарски крај Други светски рат је почео 6. априла 1941. године. Већ 13. априла те године, око четири часа по подне, у Зајечар су ушла једна немачка борна кола и два мотоцикла са приколицом, као предходница немачке војне јединице, која је се кретала из Бугарске и у Зајечар ушла 14. априла.





II светски рат




Борбе за ослобођење Зајечара отпочеле су 6. септембра 1944. године нападом 23. српске дивизије Народноослободилачке Војске Југославије (НОВЈ) на Зајечар. Јединице ове дивизије су већ сутрадан, 7. септембра у 16 часова, ушле у град. Међутим, већ 8. септембра 23. дивизија је се мопрала повући из града, јер су јаке немачке снаге, које су се повлачиле из Грчке (делови Е групе армија), надирале долином Тимока ка Зајечару.











Znamenitosti

1.Feliks Romulijana

2.Manastir Svetih Apostola Petra i Pavla u Grlistu

3. Hram Rozdestva Presvete Bogorodice

Kultura

Kultura se odnosi na celokupno društveno nasleđe neke grupe ljudi, to jest na naučene obrasce mišljenja, osećanja i delovanja neke grupe, zajednice ili društva, kao i na izraze tih obrazaca u materijalnim objektima.[3] Reč kultura dolazi iz latinskog colere, što je značilo: nastanjivati, uzgajati, štititi, poštovati. Za kulturu postoje i druge definicije koje odražavaju razne teorije za razumevanje i kriterijumi za vrednovanje ljudske delatnosti. Antropolozi kulturu smatraju definišućim obeležjem roda Homo.


Parafrazirano mišljenje Malroa (André Malraux), na najjednostavniji i zato vrlo razumljiv način o kulturi kaže kako mozak i inteligencija, ma kako značili najviši obik te vrste baš kod čoveka, nisu ti po kojima konačno razlikujemo kvalitet zvani čovek od ostalog kvaliteta.[4] On kaže da je kultura ta kojom se čovek definitivno odvojio i nastao. Kultura je nastanak i narastanje sveg bogatstva oko, i sa čovekom, a najvažnije, samog čoveka. Kultura je proces. Ona je celovita evolucija od neobrađenog kamena, drveta ili kosti kojima rani čovek pogađa one koji su od njega brži, od vatre, od prve iznuđene norme kojom iskoračuje iz odnosa promiskuiteta i divljaštva, od totema i animizama, od paleolitske umetnosti u Altamiri, primitivnog čoveka, od oblutka i oblice, ka točku, ka uređenijim društvenim, pa državnim i političkim odnosima, ka monoteističkim religijama, ka umetnosti 21. veka, ka sofisticiranim znanjima i napravama koje prepoznajemo u automobilima, avionima, raketama, kompjuterima, nuklearnim postrojenjima, nano tehnologijama, genetskom inženjeringu i informativnim tehnologijama.




Definisanje kulture






Mnogi ljudi danas koriste shvatanje „kulture“ koje se razvilo u Evropi tokom 18. i ranog 19. veka. To shvatanje kulture odražavalo je nejednakost unutar evropskih društava i među evropskim silama i njihovim kolonijama širom sveta. Ono izjednačuje „kulturu“ s „civilizacijom“ i suprotstavlja oboje „prirodi“. Prema tom mišljenju neke su zemlje civilizovanije od drugih kao što su i neki ljudi kulturniji od drugih. Stoga su neki kulturni teoretičari zapravo pokušali izbaciti popularnu ili masovnu kulturu iz definicije kulture.


Kultura se u praksi odnosi na elitna dobra i aktivnosti kao što su visoka moda ili muzejska umetnost i klasična muzika, te reč kulturan označava ljude koji znaju o tim aktivnostima i sudeluju u njima. Na primer, neko ko koristi 'kulturu' u smislu 'kultivacije' može uveravati da je klasična muzika otmenija od muzike radne klase kao što su pank, turbo folk ili domorodačka muzička tradicija australijskih Aboridžina.


Ljudi koji koriste „kulturu“ na taj način paze da je ne koriste u množini. Oni veruju da ne postoje posebne kulture, svaka sa svojim vlastitim vrednostima i logikom, nego radije koriste samo jedan standard rafinacije kojim se sve grupe mogu objasniti. Stoga su oni ljudi koji imaju različite običaje shvaćeni kao „nekulturni“ zbog „njihove različite kulture“. Ljudi s nedostatkom „kulture“ često se čine „prirodnijima“, pa posmatrači često kritikuju elemente visoke kulture zbog potiskivanja "ljudske prirode".


Neke socijalne kritike od 18. veka pa nadalje prihvataju taj kontrast između kulturnih i nekulturnih, ali naglašavaju da su rafiniranost i razrađenost kvarenje, a neprirodni razvoj onaj koji zakriva i izobličuje ljudsku suštinsku prirodu. Na račun toga, narodna muzika ljudi iz radne klase je iskreno izražavanje prirodnog načina života, dok je klasična muzika površna i dekadentna. Jednako, ljudi koji nisu sa Zapada često se vide kao 'plemeniti divljaci' koji žive autentičnim neokaljanim životima koji još uvek nisu složeni i iskvareni visoko raslojenim kapitalističkim sistemom Zapada.


Danas mnogi društveni naučnici odbacuju monadno shvatanje kulture te suprotnost kulture i prirode. Oni priznaju da su neelitne kulture jednako kulturne kao elitne (i da su ljudi koji nisu sa Zapada jednako civilizovani) – oni su samo kulturni na različit način. Zato, socijalni posmatrači kontrastiraju „visoku“ kulturu elite s "popularnom“ ili pop kulturom, koja označuje dobra i aktivnosti namenjenih za proizvodnju i potrošnju neelitnih ljudi ili masa. Obe se kulture, visoka i niska, mogu videti i kao potkulture.
Komponente kulture






Drugi uobičajen način razumevanja kulture je posmatranje kulture koju čine njene komponente: simboli, jezik, vrednosti, norme, i rituali.




Vrednosti su apstraktne ideje o tome što je dobro, ispravno i poželjno. One su osnova za društvene norme. Norme su, dakle, društvena pravila ili upute što određuju prikladno ponašanje u određenim situacijama. Dele se prema oštrini sankcija koje izaziva njihovo kršenje, a provodi ih društvo. Tako najblaže sankcije izaziva kršenje narodnih normi (nerukovanje prilikom pozdravljanja, nepokrivanje usta prilikom zevanja itd.), dok kršenje običaja normi i zakona izaziva najveće sankcije.


Pravilo je da se arheolozi fokusiraju na materijalnu kulturu, a kulturni antropolozi na simboličku kulturu, iako na kraju obe grupe zadržavaju zanimanje za odnose između tih dveju dimenzija. Nadalje, antropolozi shvataju „kulturu“ za označavanje ne samo potrošnja dobara, nego na opšte procese koji proizvode takva dobra i daje im značenje, na socijalne odnose i postupak u kojima takvi objekti i procesi postaju ugrađeni.




Kulturna istraživanja


Kulturna istraživanja su se razvila u kasnim godinama 20. veka, delom kroz ponovno uvođenje marksističkog mišljenja u sociologiju i delom kroz artikulaciju sociologije i ostalih akademskih disciplina kao što je književna kritika, prvenstveno radi analize potkultura u kapitalističkim društvima. Sledeći neantropološku tradiciju, kulturna se istraživanja uglavnom koncentrišu na proučavanje potrošnje dobara (kao što su moda, umetnost i književnost). Zbog razlikovanje „visoke“ i „niske“ kulture tokom 18. i 19. veka koje se činilo neodgovarajućim za pripisivanje masovnoj proizvodnji i masovnoj tržišnoj potrošnji dobara koje kulturna istraživanja analiziraju, ti naučnici radije koriste termin „popularna kultura“.


Danas su se neki antropolozi pridružili projektu kulturnih istraživanja. Većina ipak odbacuje pojam kulture kao ograničene, i shodno tome odbacuju pojam potkulture. Umesto toga oni vide kulturu kao složenu mrežu promenjivih obrazaca koji povezuju ljude u različitim situacijama i društvene formacije različitih osnova. Prema tome gledištu bilo koja grupa može izgraditi svoj vlastiti kulturni identitet.

Misli o putovanjima

Neki od najpoznatijih citata

1. Nemoj mi reći koliko si obrazovan, reci mi koliko si putovao. (Muhamed, islamski prorok)
2. Putovati znači razvijati se. (Pjer Bernardo, 1942- , francuski grafički dizajner)
3. Nisu svi oni koji skitaju izgubljeni (Tolkin)
4. Za mlade je putovanje deo edukacije, za stare deo iskustva (Francis Bakon)
5. Ne verujem u srećan kraj, ali verujem u srećna putovanja (Džordž Kluni)
6. Putovanje je kao brak. Misliš da ti imaš kontrolu… (Džon Stajnbek)
7. Nisam veliki kuvar, nisam veliki umetnik, ali volim umetnost i volim hranu, te sam zato perfektan putnik! (Mihael Palin)
8. Putovanje je mnogo više od razgldanja spomenika, to je duboka i trajna promena ideje življenja (Miriam Beard)
9. Svako putovanje ima neku prednost. Ako putnik poseti bolju, bogatiju zemlju, može da nauči kako da poboljša svoju. A ako ode u goru, siromašniju, naučiće kako da uživa u svojoj zemlji. (Semjuel Džonson)
10. Putovanja vas prvo ostave bez reči, a onda vas pretvore u pripovedača. (Ibn Batuta, 1304-1369, najveći putnik islamskog sveta)
11. Ako odlučite da putujete daleko i brzo, onda ne nosite mnogo stvari. Ostavite sve svoje zavisti, ljubomore, nepraštanja, sebičnost i strahove. ( Čezare Paveze, italijanski pisac, 1908 – 1950.)
12. Najkorisnije je putovati sam, jer imaš vremena za razmišljanje (Tomas Džeferson) 
13. Putnik bez moći zapažanja je kao ptica bez krila. (Saadi)
14. Živimo na planeti punoj lepote i šarma. Iako nema kraja avanturama, možemo ih imati samo ako ih hodamo otvorenih očiju. (Nehru)
15. Onaj ko bi želeo da putuje srećno, mora da putuje bez mnogo stvari. (Antoan de Sent Egziperi, 1900-1944, francuski književnik)
16. Putovanje je više od gledanja znamenitosti, to je duboka i trajna promena ideja življenja. (Mirijam Berd, 1876-1958, američka istoričarka i aktivistkinja)
17. Niko ne shvata kako je lepo putovati sve dok ne dođe kući i nasloni glavu na stari, poznati jastuk. (Lin Jutang)
18. Putovanja vraćaju snagu i ljubav u vaš život. (Rumi, 1207- 1273, persijski pesnik i mističar)
19. Turisti ne znaju gde su bili. Putnici ne znaju gde idu. (Pol Terou, 1941- , američki novinar i putopisac)
20. Jednom godišnje, idite na neko mesto na kome nikada to tada niste bili. (Dalaj Lama)
21. Putovanje je kao ljubav, najviše zato što je stanje povećane svesnosti, u kome smo pažljivi, otvoreni, konkretni i spremni da se menjamo. Zato se prava putovanja, kao i prave ljubavi nikada ne završavaju. (Piko Ijer, britanski pisac , 1957)
22. Putovanje i promena mesta daju umu novu snagu (Seneka)
23. Putovanja čine da postanemo skromniji. Uvidite koliko malo mesto zauzimate u svetu. (Gustav Flober, 1821-1880, francuski književnik)
24. Dok putujemo svetom da bismo našli lepotu, moramo je poneti sa sobom ili je nećemo naći. (Ralf Valdo Emerson, 1803-1882, američki filosof)
25. Samo oni koji će rizikovati da odu predaleko mogu da otkriju koliko daleko može da se ode. (T. S. Eliot, engleski pesnik, 1888- 1965.)
26. Molim vas, budite putnik, a ne turista. Probajte nove stvari, upoznajte nove ljude, i gledajte iza onoga što je ispred vas. To su ključevi za razumevanje sveta u kome živimo. (Endrju Zimern, 1961- , američko TV lice)
27. Naša destinacija nikada nije mesto, već novi način posmatranja stvari. (Henri Miler)
28. Onaj ko ne putuje ne poznaje vrednost čoveka (Mavarska poslovica)
29. Za dvadeset godina bićeš više razočaran stvarima koje nisi uradio nego onima koje jesi. Isplovi, zato, iz sigurne luke. Otkrivaj, sanjaj, istražuj! (Mark Tven)
30. Ne putujem tek da bih išao bilo gde, već da bih se kretao. Putujem zbog samog putovanja. Najveća stvar je u tome da budete u pokretu. (Robert Luis Stivenson, škotski književnik, 1850 – 1894.)

Svetska cuda

Novih sedam svetskih čuda (engl. New Seven Wonders of the World) ili Sedam svetskih čuda novog sveta je međunarodno takamičenje održano 2007. godine na inicijativu Bernarda Vebera, osnivača „Nove otvorene svetske korporacije“ (engl. New Open World Corporation (NOWC)), koja je ujedno i organizovala ovaj događaj. UNESKO se odmah ogradio od ovog takmičenja[1].


Na ovom takmičenju mogle su da učestvuju građevine nastale od početka sveta i završene do 2000. godine, uz uslov da i danas postoje i da su u u očuvanom stanju. Svako ko je želeo, mogao je da glasa putem telefona, imejla ili SMS poruke, ili preko veb sajta organizatora ovog događaja. Praktično je bilo moguće da jedna te ista osoba glasa neograničen broj puta jedini uslov je bio da svaki put glasa sa druge imejl-adrese ili da pošalje SMS sa drugog mobilnog telefona.